Mesing je legura bakra (Cu) i cinka (Zn), u proporcijama koje se mogu menjati da bi se postigle različite boje i mehanička, električna i hemijska svojstva, [1] ali bakar obično ima veći udeo. U upotrebi od praistorije, to je supstituciona legura: atomi dva sastojka mogu zameniti jedan drugog unutar iste kristalne strukture.

Mesing je sličan bronzi, još jednoj leguri bakra koja koristi kalaj umesto cinka.[2] I bronza i mesing mogu da sadrže male proporcije niza drugih elemenata uključujući arsen (As), olovo (Pb), fosfor (P), aluminijum (Al), mangan (Mn) i silicijum (Si). Istorijski gledano, razlika između ove dve legure bila je manje dosledna i jasna,[3] i sve više muzeji koriste opštiji izraz „legura bakra“.[4]

Mesing je dugo bio popularan materijal zbog svog sjajnog zlatnog izgleda i još uvek se koristi za povlačenje fioka i kvake. Takođe je naširoko korišćen za izradu skulptura i pribora zbog niske tačke topljenja, visoke obradivosti (kako sa ručnim alatima tako i sa savremenim mašinama za struganje i glodanje), izdržljivosti i električne i toplotne provodljivosti. Mesingovi sa većim sadržajem bakra su mekši i zlatne boje; obrnuto, oni sa manje bakra i samim tim više cinka su tvrđi, srebrne boje.

Sastav mesinga, uglavnom 66% bakra i 34% cinka, čini ga povoljnom zamenom za bakar u bižuteriji i modnom nakitu, jer pokazuje veću otpornost na koroziju.